Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувининг мазмуни

Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув Ўзбекистон Республикасининг 2021 йил 18 февралдаги ЎРҚ-675-сонли Қонунига асосан қонунчиликка киритилган.

Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув жиноят ишини юритишни ўзига нисбатан қўйилган гумонга, айбловга рози бўлган, жиноятнинг очилишига фаол кўмаклашган ва келтирилган зарарни бартараф этган гумон қилинувчининг ёки айбланувчининг илтимосномасига асосан назорат қилувчи прокурор билан ижтимоий хавфи катта бўлмаган, унча оғир бўлмаган ва оғир жиноятлар бўйича тузиладиган келишувдир.

Айбга иқрорлик тўғрисидаги келишув қуйидаги шартлар мавжуд бўлган тақдирда тузилади:

1) гумон қилинувчи, айбланувчи ўз ҳаракатларининг моҳиятини, шунингдек ўзи берган илтимосноманинг оқибатини англаб етган бўлса;

2) илтимоснома ихтиёрий равишда ва ишда иштирок этаётган ҳимоячи билан маслаҳатлашувлар ўтказилганидан кейин берилган бўлса;

3) гумон қилинувчи, айбланувчи суриштирув ёки тергов органи томонидан қўйилган гумонни ёхуд айбловни, иш бўйича мавжуд бўлган далилларни, шунингдек етказилган зарарнинг хусусияти ва миқдорини инкор этмаса ҳамда уни бартараф этган бўлса.

Илтимосномада гумон қилинувчи, айбланувчи суриштирув ва дастлабки терговда қўйилган гумонни ёки айбловни тан олиши, далилларни инкор қилмаслиги, жиноятни тергов қилишга кўмаклашиши, жиноят натижасида олинган мол-мулкнинг топилиши учун қайси ҳаракатларни амалга ошириш шартлигини, жиноятга алоқадор бошқа ахборотни тақдим этишга доир мажбуриятларини ҳамда жиноят оқибатида етказилган зарар бартараф этилганлигини кўрсатади.

Келишув тузиш ҳақидаги илтимосномада гумон қилинувчи, айбланувчи томонидан бажариладиган ва жиноятни фош этиш учун кўмаклашадиган муайян ҳаракатлар ҳам кўрсатилиши мумкин.

Суриштирувчи, терговчи айбга иқрорлик тўғрисида келишув тузиш тўғрисидаги илтимосномани олган пайтдан эътиборан йигирма тўрт соат ичида жиноят иши материалларини келишув тузиш масаласини ҳал қилиш учун прокурорга юборади.

Прокурор келишув тузиш тўғрисидаги илтимосномани у келиб тушган пайтдан эътиборан етмиш икки соат ичида суриштирувчи ёки терговчи ҳамда гумон қилинувчи, айбланувчи, унинг ҳимоячиси иштирокида кўриб чиқади ва ЖПКнинг 5861-моддасида кўрсатилган талабларга риоя этилганлигини текширади. Зарур ҳолларда, прокурор жабрланувчини ёки фуқаровий даъвогарни ҳам келишув тузиш масаласини кўриб чиқиш учун жалб қилади.

Прокурор келишув тузиш ҳақидаги илтимосномани кўриб чиқаётганда:

1) жиноят иши материалларини ва тақдим қилинган ёки талаб қилиб олинган қўшимча материалларни ўрганади, келишув тузишнинг асосларини текширади, шунингдек гумон қилинувчининг, айбланувчининг келишув предмети бўлган ҳаракатларни амалга ошириш имкониятларини баҳолайди;

2) гумон қилинувчи, айбланувчи айбга иқрорлик тўғрисидаги келишувнинг барча шартлари билан танишган-танишмаганлигини, илтимосномани ихтиёрий равишда ва ўз хоҳиши билан, шунингдек ҳимоячи билан муҳокама қилганидан кейин берган-бермаганлигини, унга нисбатан бирон-бир тазйиқ ёки мажбурлов ўтказилган-ўтказилмаганлигини, тузилаётган келишувнинг моҳиятини тушунган-тушунмаганлигини аниқлайди.

Шундан кейин прокурор, агар келишувга асосан ҳукм чиқарилиб, жазо тайинланганидан кейин гумон қилинувчининг, айбланувчининг била туриб ёлғон кўрсатувлар берганлиги ёки терговдан бирон-бир муҳим ва иш учун аҳамиятли бўлган маълумотларни қасддан яширганлиги, келишувда назарда тутилган шартлар ва мажбуриятларни бажармаганлиги аниқланса, ҳукм қайта кўриб чиқилиши мумкинлигини айбга иқрорлик тўғрисида келишув тузиш ҳақида илтимоснома берган гумон қилинувчига, айбланувчига тушунтиради.

Айбга иқрорлик тўғрисида келишув имзоланганидан кейин иш бўйича тергов ва бошқа процессуал ҳаракатлар ўтказиш зарурати мавжуд бўлмаган тақдирда прокурор айблов хулосасини ёки айблов далолатномасини тасдиқлаб, ишни зудлик билан судга юборади. Суд айбга иқрорлик тўғрисида келишув тузиш ҳақидаги қарорни кўриб чиқиб, қуйидаги қарорлардан бирини чиқаради:

1) келишувни тасдиқлаш тўғрисида;

2) келишувни тасдиқлашни рад этиш ва ишни прокурорга юбориш ҳақида.

Келишув тасдиқланган ҳолларда, суд айблов ҳукми чиқаради.

Жиноят ишлари бўйича

Бухоро шаҳар суди судьяси                                                Ж.Тожиев

Бухоро вилоят суди

         бош консультанти                                                                  Ф.Шарапов

Оғзаки жанжал оқибати

Ш.С 2024 йил 6 октябрь куни соат 19:00.ларда укаси вояга етмаган С.Ш ва танишлари вояга етмаган Ҳ.Ж ҳамда Р.Млар билан бир гуруҳ бўлиб, Бухоро шаҳар “С.Айний” МФЙ, “Тараққиёт” кўчасида жойлашган 11 ва
12-рақамли кўп қаватли уйлар орасидаги майдонда фуқаро Ф.Ш билан ўзаро келишмовчиликлар натижасида жанжаллашиб қолиб, жанжал вақтида қўл ва оёқлари билан Ш.Фнинг танасининг турли соҳаларидан қасддан уришиб, унга Суд тиббий экспертиза илмий-амалий маркази Бухоро филиалининг 17.10.2024 йилдаги 91-Т-сонли хулосасига кўра содир этилаётган пайтда ҳаёт учун хавфли бўлмаган соғлиқни узоқ, йигирма бир кундан ортиқ, аммо тўрт ойдан кўп бўлмаган муддатга бузилишига сабаб бўлган ўртача оғир шикаст етказган.

Мазкур иш жиноят ишлари бўйича Бухоро шаҳар судида очиқ суд мажлисида кўриб чиқилиб, судланувчилар Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг 105-моддаси 2-қисми “и” бандида назарда тутилган жиноятни содир қилганликда айбли деб топилиб, Ш.Сга 3 йил 6 ой муддатга ҳамда вояга етмаган Ш.Сга 2 йил муддатга озодликни чеклаш жазоси тайинланди.

Жиноят ишлари бўйича

Бухоро шаҳар суди судьяси                                                Ж.Тожиев

Бухоро вилоят суди

бош консультанти                                                                  Ф.Шарапов

Фирибгарлар алдовига учманг

А.С қасддан жиноят содир этиш йўлига ўтиб, алдаш ва ишончни суиистеъмол қилиш йули билан ўзганинг мол-мулкини қўлга киритиш мақсадида фуқаро Б.Ага гўёки ўзини тадбиркорлик фаолияти билан шуғулланишини айтиб, уни алдаб, “Саluanie” номли кимёвий элементни сотиб олиб беришини ваъда қилиб, уни ишонтириб, 2021 йил август ойида Россия Федерацияси Москва шаҳрида Ўзбекистон Республикасининг Миллий валютаси хисобланган сўмга нисбатан қиймати 651.195.000 сўмни ташкил қилган 4.500.000 Россия рубли (31.08.2021 йилда 1 Россия рубли Ўзбекистон Республикаси 144,71 сўмга тенг бўлган) миқдоридаги пулларни олиб, ваъда қилинган маҳсулотни етказиб бермасдан, олган пулларни ўзининг эҳтиёжлари учун сарфлаб юбориб, жабрланувчига жуда кўп миқдордаги зарар етказиб, фирибгарлик жиноятини содир қилган.

Бунинг натижасида жабрланувчи Б.А фуқаро А.Сга берган пулларини ва маҳсулотларни ҳам ололмасдан, бир неча бор Россия Федерациясига бориб келишига ва сарсон бўлишига сабабчи бўлган.

Мазкур иш жиноят ишлари бўйича Бухоро шаҳар судида очиқ суд мажлисида кўриб чиқилиб, А.С Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг
168-моддаси 4-қисми “а” бандида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилди ва унга 9 йил муддатга озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди.

Бундан ташқари, суд томонидан А.Сдан жабрланувчи Б.Анинг фойдасига 693.765.000 сўм ундириш белгиланди.

Жиноят ишлари бўйича

Бухоро шаҳар суди судьяси                                               Ж.Тожиев

Бухоро вилоят суди

         бош консультанти                                                                  Ф.Шарапов

Пора беришга уринган жиноятчи жазосини олди

А.Т қасддан жиноят содир қилиш йўлига ўтиб, 2025 йил 10 январдан
11 январга ўтар кечаси олиб борилган тезкор–тадбир давомида ўзининг яшаш хонадони ҳисобланган Когон шаҳар Бунёдкор МФЙ, “М.Таробий” кўчаси, 17-уйда қимор ва таваккалчиликка асосланган ўйинларни қонунга хилоф равишда ташкил этиш жиноятини содир этганлиги бўйича терговга қадар текширув олиб бораётган Бухоро вилоят ИИБ ТҚХ ЖҚБ ва Уюшган жиноятчиликка қарши курашиш бўлими бошлиғи Ж.Қга уни мулкий манфаатдор этиш орқали ўзига нисбатан расмийлаштирилган ҳужжатлар бўйича текширувни ўзининг фойдасига ҳал қилиб, ишни “бости-бости” қилиш эвазига 5000 АҚШ доллари миқдорида пора беришни таклиф қилиб, 2025 йил 11 январь куни соат 14.30.ларда Бухоро шаҳар “Б.Нақшбанд” кўчасида жойлашган “Корзинка-1” савдо мажмуаси автотураргоҳида Ж.Қга таклиф қилган пуллардан аванс тариқасида 2000 АҚШ доллари (Марказий банк курси бўйича 1 АҚШ доллари 12.950 сўм жами 25.900.000 сўм)ни пора сифатида берган вақтида ашёвий далиллар билан ушланган.

Мазкур иш жиноят ишлари бўйича Бухоро шаҳар судида очиқ суд мажлисида кўриб чиқилиб, Т.А Ўзбекистон Республикаси ЖКнинг
211-моддаси 1-қисми билан айбли деб топилди ва унга ЖКнинг 59-моддаси
8-бандига асосан 4 йил 6 ой муддатга озодликни чеклаш жазоси тайинланди.

Жиноят ишлари бўйича

Бухоро шаҳар суди судьяси                                               Ж.Тожиев

Бухоро вилоят суди

бош консультанти                                                                  Ф.Шарапов

ФАРЗАНДИНГИЗ ҲАҚҚИГА ХИЁНАТ ҚИЛМАНГ!

Фарзанд – бебаҳо неъмат. Унинг борлигининг ўзи-бахт. Ахир тирноққа зорлар қанча. Фарзанд умр мазмуни, ҳаёт давомчисидир.

Афсус! Минг афсуски, орамизда шундай инсонлар ҳам борки, шу неъмат қадрига етмайди. Турли баҳоналар, арзимас сабабларни важ қилиб ўз зурриёдидан воз кечади. Бир норасида гўдак кўз ёшларига сабабчи бўлади.

Аммо ҳар қандай вазиятда ҳам ота фарзанди вояга етгунча унинг таъминоти учун мажбурдир.

2025 йил февраль ойининг 28 куни жиноят ишлари бўйича Когон туман суди ўз биносида, очиқ суд мажлисида фуқаро Комил Тошев
(исм-шарифи ўзгартирилган) оид жиноят ишини кўриб чиқди. К.Йўлдошев 1984 йил 30 май куни туғилган, миллати ўзбек, Ўзбекистон фуқароси, маълумоти ўрта, оиласидан ажрашган, бир нафар вояга етмаган фарзанди бор, вақтинча ишсиз.

Фуқаролик ишлари бўйича Когон туманлараро судининг 24.03.2011 йилдаги ижро варақасига асосан ундирувчининг фойдасига 1 нафар вояга етмаган фарзандининг моддий таъминоти учун қарздорнинг ҳар ойдаги иш ҳақи ва бошқа даромадларининг 1/4 қисми миқдорида алимент ундириш белгиланган бўлсада, у алимент тўловини икки ойдан ортиқ муддатда тўлашдан бўйин товлаб келган.

Судланувчи К.Тошев Ўзбекистон  Республикаси Жиноят кодекси
122-моддасининг 1-қисмида назарда тутилган жиноятни содир этганликда айбли деб топилиб, унга шу модда билан 6 (олти) ой муддатга озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланди ҳамда ундирувчининг фойдасига 86 млн
307 минг 145 сўм моддий зарар ундирилиши белгиланди.

Ҳар бир инсон ҳам оиласи даврасида бахтли яшашга ҳақли. Ўз бахтига ўзи болта урадиганлар эса, албатта, қилмишига яраша қонун олдида жавоб беради!

НОДИР ШАРОПОВ

Бухоро вилоят судининг судьяси 

ҚОСИМ ХОЛОВ Жиноят ишлари бўйича Когон туман суди ра

“Оғзи полвон”лар суднинг қора курсисида

З. Х. 2024-йил 15-ноябрь куни соат 23:00 ларда Бухоро шаҳар, Навоий шоҳ кўчасининг йўл четида ўзига олдиндан таниш бўлмаган М. И. билан жанжаллашиб, уни дўппослади. Натижада, М. И.га ўрта оғир тан жароҳати етказди.

Воқеа бундай бўлган: жабрланувчи М. И ўша куни Бухоро шаҳридаги “Мафтуна бар” ресторани томондан олийгоҳнинг ётоқхонасига бораётган эди. Ресторан ўриндиғида бир бола турганлигига кўзи тушди ва йўлида давом этди. Кутилмаганда З. Х орқа томондан маст ҳолда келиб, уни тўхтатиб: “Менга нега тикилиб қарадинг? Нима гапининг бор?” деб савол берди.

Вазиятга тушунмаган йўловчи йўлида давом этаверди. Аммо у автомобиль йўлига ўтганида З. Х. ўртоқларига қўнғироқ қилиб, уларни чақирди. Муштумзўрлар дарров етиб келишди. Йигитни роса дўппослашди. Бутун вужуди зирқираётган йигит ётоқхона ёнидаги бекат олдига бориб, “102” телефон рақамига қўнғироқ қилиб, бўлиб ўтган воқеани хабар қилди.

Судда З. Х. ва унинг муштумзўр шерикларининг қилмишлари инкор этиб бўлмас далиллар билан ўз исботини топди. Суднинг қора курсисида қилмишига пушаймон бўлган йигитнинг боши қуйи эгилди. Иш шу билан тугадики, муштумзўрлар қилмишига яраша жазо олишига тўғри келди…

Дилшод НАЙИМОВ,

Жиноят ишлари бўйича

Бухоро вилоят судининг судьяси

Феруз ШАРАПОВ,

Бухоро вилоят суди бош консултанти

Келинини ўлдирган қайнота

Ўзбекистонда қайнота ва келин муносабатлари миллий қадриятлар, урф-одатлар ва оилавий анъаналар билан чамбарчас боғлиқ. Бу муносабатларда ўзаро ҳурмат, одоб-ахлоқ, ва масъулият асосий ўрин тутади.

Ўзбек жамиятида оила катталарга ҳурмат ва уларнинг сўзини эъзозлаш билан ажралиб туради. Қайнота келин учун оиланинг каттаси сифатида ҳурматга сазовор шахс ҳисобланади. Келин қайнотага одоб билан мурожаат қилади.

Қайнота ўз навбатида келинни оила аъзоси сифатида қабул қилиши, уни ҳурмат қилиши, ҳақорат қилмаслиги керак.

Унга инсоний муносабатда бўлиши шарт.

Ўзбек анъанавий жамиятида эркаклар оила бошлиғи саналади, аммо замонавий қарашлар асосида қайнота келинни фақат буйруқбардор эмас, балки оиланинг тенг ҳуқуқли аъзоси сифатида қабул қилиши ҳам керак.

В.К. 2024-йил 13-сентябрь куни тахминан соат 12:30 ларда ўзи истиқомат қилиб келган Когон шаҳри, Бобур маҳалласи, Қоровулбозоршоҳ кўчаси 17-уй 7-хонадоннинг ошхонасида келини Г.И. билан ўзаро жанжаллашиб, жанжал давомида ошхона пичоғи билан Г.И.нинг ҳаёти учун муҳим ҳисобланган кўкрак соҳасига икки маротаба уриб, уни қасддан ўлдирган.

Судда гувоҳлар қайнота ва келиннинг ўртасида аввалдан келишмовчилик борлигини айтиб, гувоҳлик беришди. Суд ўз келини умрига зомин бўлган қайнотага етти йил озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинлади.

Бизнинг миллий анъаналаримиз, инсоний фазилатларимиз бу воқеа олдида мум тишлаб қолгани ҳайратланарли. Афсуски, ҳаётда ўз келинини ўлдирадиган қайноталар ҳам бўлар экан. Уларнинг сўнгги пушаймони ўзига душман, холос…

Т.ТАНГРИЕВ,

Бухоро вилоят судининг судьяси,

Я.НИЁЗОВ,

Жиноят ишлари бўйича Когон шаҳар судининг раиси

FIRIBGARLIK: JAMIYATGA SOYA SOLUVCHI JINOIY HODISA

“Firibgarlik – ishonchni suiiste’mol qilish orqali qo‘lga kiritilgan boylik emas, balki jamiyat ishonchini yemiruvchi jinoyatdir.”

Bugungi globallashuv jarayonida axborot oqimi tezligining ortishi, raqamli texnologiyalarning keng qo‘llanilishi bilan bir qatorda, turli jinoyat turlari, xususan, firibgarlik jinoyatlarining shakl va ko‘lamlari ham o‘zgarib bormoqda. Yangi davr jinoyatchiligi sifatida talqin etilayotgan firibgarlik jamiyatda eng ko‘p uchraydigan, eng ko‘p ishonchni suiiste’mol qiluvchi jinoyatlardan biridir.

O‘zbekiston Respublikasining Jinoyat kodeksining 168-moddasida firibgarlik quyidagicha izohlangan: “Firibgarlik — aldash yoki ishonchni suiiste’mol qilish yo‘li bilan o‘zganing mulkini yoki mulkka bo‘lgan huquqini qo‘lga kiritish”. Bu jinoyat shakli o‘zining murakkabligi va turfa usullari bilan boshqa jinoyatlardan ajralib turadi. Ko‘p hollarda jabrlanuvchi firibgar tomonidan emas, balki o‘zining soddaligi yoki qonunga nisbatan loqaydligi sababli zarar ko‘radi.

Ichki ishlar vazirligi hamda Bosh prokuratura organlari tomonidan e’lon qilingan statistik ma’lumotlarga ko‘ra, 2024-yil davomida mamlakatimizda firibgarlik bilan bog‘liq 13 000 dan ortiq jinoyat qayd etilgan. Ularning aksariyati Toshkent shahri, Farg‘ona, Samarqand va Andijon viloyatlarida sodir etilgan. Bu esa aholining firibgarlik xavfiga nisbatan yetarli darajada huquqiy xabardor emasligini ko‘rsatadi.

Bugungi kunda firibgarlik jinoyatining quyidagi shakllari keng tarqalgan:

Internet firibgarligi: Soxta saytlar, “sovrinli o‘yinlar”, onlayn do‘konlar orqali odamlarni aldash.

Kredit firibgarligi: Soxta hujjatlar yordamida banklardan kredit olish.

Davlat subsidiyalarini o‘zlashtirish: Talab qilinmagan hujjatlar bilan davlat mablag‘ini noqonuniy olish.

Ishga joylashtirish va viza masalalarida firibgarlik: Chet elga ishga yuborish yoki davlat idoralariga ishga kiritishni va’da qilib, pul olish holatlari.

Firibgarlik jinoyati uchun O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksining
168-moddasiga binoan quyidagi jazolar belgilangan:

Bazaviy hisoblash miqdorining (BHM) 200 baravarigacha jarima;

360 soatgacha majburiy jamoat ishlari;

3 yilgacha axloq tuzatish ishlari;

3 yilgacha ozodlikni cheklash yoki ozodlikdan mahrum qilish.

Agar firibgarlik takror sodir etilgan bo‘lsa, jinoiy guruh tomonidan yoki katta miqdordagi zarar yetkazilgan bo‘lsa, jazolar yanada og‘ir bo‘ladi – 5 yildan 10 yilgacha ozodlikdan mahrum qilish ko‘zda tutilgan.

Firibgarlik – bu faqat bir shaxsning moliyaviy yo‘qotishi emas, balki umuman jamiyatda ishonch muhitining yemirilishiga olib keladigan xavfli jinoyatdir. Bunday jinoyatlarni oldini olish uchun faqat huquqni muhofaza qiluvchi organlar emas, balki har bir fuqaro hushyor, xabardor va huquqiy jihatdan bilimli bo‘lishi kerak. Ayniqsa, sud tizimi axborot xizmatlari tomonidan olib borilayotgan yorituvlar va tahlillar jamiyatda firibgarlik holatlariga nisbatan murosasiz munosabatni shakllantirishi lozim.

Sh.Quvvatov, N.Jo‘rayev, Z.Sherov

Buxoro viloyat sudi jinoyat ishlari

bo‘yicha sudlov hay’ati sudyalari

F.Sharapov

Buxoro viloyat sudi bosh konsultanti

OILAVIY ZO‘RAVONLIK: JAMIYATNING OG‘RIQLI NUQTASI

Bugungi kunda O‘zbekiston jamiyatida inson huquqlarini ta’minlash, xususan, oiladagi tinchlik va osoyishtalikni saqlash davlat siyosatining ustuvor yo‘nalishlaridan biriga aylangan. Biroq shunga qaramay, oilaviy zo‘ravonlik holatlari hanuzgacha dolzarb muammo bo‘lib qolmoqda. Bu nafaqat jabr ko‘rgan shaxslar hayotiga, balki butun jamiyatning barqarorligiga ham salbiy ta’sir ko‘rsatadi.

Oilaviy zo‘ravonlik – bu faqat jismoniy tazyiq emas. U psixologik, iqtisodiy, jinsiy va ma’naviy zo‘ravonlik shaklida namoyon bo‘ladi. O‘zbekiston Respublikasining “Ayollar va erkaklar uchun teng huquq va imkoniyatlar kafolatlari to‘g‘risida”gi Qonunida ham oilaviy zo‘ravonlikka qarshi kurashishning huquqiy asoslari mustahkamlab qo‘yilgan.

2024-yil yakunlariga ko‘ra, O‘zbekiston Respublikasi IIV tomonidan taqdim etilgan ma’lumotlarga ko‘ra, 2023-yilga nisbatan oilaviy zo‘ravonlikka oid murojaatlar soni 12 foizga oshgan. 2024-yilda 22.000 dan ortiq ayollar “Ayollar daftari”ga kiritilgan, shundan 6.000 nafari oilaviy zo‘ravonlikka duchor bo‘lgan.

Eng ko‘p murojaatlar Toshkent shahri, Andijon va Farg‘ona viloyatlarida qayd etilgan. Bundan tashqari, 2024-yilning o‘zida 3.800 dan ortiq himoya orderlari berilgan.

2020-yilda qabul qilingan “Ayollarni zo‘ravonlikdan himoya qilish to‘g‘risida”gi Qonun asosida ichki ishlar organlari, prokuratura va sudlar tomonidan kompleks chora-tadbirlar ko‘rilmoqda. Jumladan, fuqarolik ishlari bo‘yicha sudlar tomonidan zo‘ravonlarga nisbatan yashash joyini o‘zgartirish, taqiq qo‘yish va hatto jinoiy javobgarlik belgilanishi hollari ko‘paymoqda.

Shuningdek, Jinoyat kodeksining 1101-moddasiga ko‘ra, oilaviy zo‘ravonlik uchun ma’muriy va jinoiy javobgarlik belgilanib, bu holatlar endilikda “yengil jinoyat” emas, balki jiddiy ijtimoiy xavfli xatti-harakat sifatida ko‘rilmoqda.

Oilaviy zo‘ravonlik natijasida yuzaga keladigan ruhiy travmalar bolalarning tarbiyasiga salbiy ta’sir ko‘rsatadi. Shuningdek, bu holatlar jamiyatda gender tengligining buzilishiga, ayollar va bolalar orasida tushkunlik, ishonchsizlik va hatto o‘z joniga qasd qilish darajasigacha olib kelmoqda.

1. Zo‘ravonlikka duch kelgan har bir fuqaro uchun tezkor va ishonchli yordam tizimini takomillashtirish zarur.

2. Sud-huquq sohasida faoliyat yurituvchi mutaxassislar uchun gender zo‘ravonligi bo‘yicha malaka oshirish kurslari joriy etilishi lozim.

3. Maktabgacha ta’limdan boshlab, oilaviy madaniyat va muomala etikasini o‘rgatish tizimlashtirilishi kerak.

Oilaviy zo‘ravonlik – bu nafaqat huquqiy, balki ijtimoiy-psixologik muammo. Ushbu masalaga jamiyatning barcha qatlamlari jiddiy qarashi lozim. Ayniqsa, sud-huquq tizimida ishlashni istagan yosh mutaxassislar bu borada faol, xolis va huquqiy asoslangan yondashuvga ega bo‘lishi talab etiladi.

Zo‘ravonlikka qarshi kurashish – bu kurash emas, bu insoniylikni saqlab qolishdir!

Sh.Quvvatov, N.Jo‘rayev, Z.Sherov

Buxoro viloyat sudi jinoyat ishlari

bo‘yicha sudlov hay’ati sudyalari

F.Sharapov

Buxoro viloyat sudi bosh konsultanti

G I Y O H V A N D L I K

Giyohvandlik — bu nafaqat sog‘liqni saqlash, balki huquqiy, ijtimoiy va iqtisodiy muammolarni keltirib chiqaruvchi global illatdir. O‘zbekiston Respublikasi bu tahdidga qarshi qat’iy choralar ko‘rmoqda.

2023-yilda O‘zbekiston bo‘ylab giyohvandlik bilan bog‘liq jinoyatlar soni 3.500 dan oshdi. Shu yili 10 tonnadan ortiq giyohvandlik vositalari musodara qilindi. Toshkent shahrida aniqlangan jinoyatlarning 55,5 foizi yoshlar tomonidan sodir etilganligi, bu muammoning yoshlar orasida keng tarqalganligini ko‘rsatmoqda . 

O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat kodeksining 270–276-moddalarida giyohvandlik vositalari va psixotrop moddalar bilan bog‘liq jinoyatlar uchun jazolar belgilangan. 2024-yil 7-oktabrda qabul qilingan qonun bilan bu jinoyatlar uchun jazolar kuchaytirildi, xususan, voyaga yetmaganlarga nisbatan sodir etilgan jinoyatlar uchun jazo choralari og‘irlashtirildi . 

2024–2028-yillarga mo‘ljallangan “Milliy strategiya” doirasida giyohvandlikka qarshi kurashish bo‘yicha kompleks chora-tadbirlar amalga oshirilmoqda. Bu strategiya doirasida uzoq muddatlik dasturlar tasdiqlanib, ijrosi nazorat qilinmoqda .

Giyohvandlikka qarshi kurashda sud-huquqiy organlarining roli beqiyosdir. Qonunchilikni takomillashtirish, profilaktik tadbirlarni kuchaytirish va yoshlar orasida targ‘ibot ishlarini olib borish orqali bu illatga qarshi samarali kurashish mumkin. Har bir fuqaroning hushyorligi va faolligi bu yo‘ldagi muvaffaqiyat kalitidir.

Sh.Quvvatov, N.Jo‘rayev, N.Sharopov

Buxoro viloyat sudi jinoyat ishlari

bo‘yicha sudlov hay’ati sudyalari

F.Sharapov

Buxoro viloyat sudi bosh konsultanti

Skip to content