Иқтисодий суд томонидан ҳал этиладиган низолар

Ўзбекистон Республикаси Иқтисодий процессуал кодексининг 26-моддасига кўра, иқтисодий суд:

– тузилиши мажбурийлиги қонунда назарда тутилган шартномани тузишда юзага келган келишмовчиликлар тўғрисидаги;

– шартнома тарафлари томонидан кўриб чиқилиши судга ўтказилиши келишилган шартномани тузишда юзага келган келишмовчиликлар ҳақидаги;

– шартномани ўзгартириш ёки бекор қилиш тўғрисидаги;

– битимни ҳақиқий эмас деб топиш ҳақидаги;

– мажбуриятлар бажарилмаганлиги ёки лозим даражада бажарилмаганлиги тўғрисидаги;

– мулк ҳуқуқини тан олиш ҳақидаги;

– мулкдор ёки мулкнинг бошқа қонуний эгаси томонидан мол-мулкни бошқа шахснинг ғайриқонуний эгалигидан талаб қилиб олиш тўғрисидаги;

– интеллектуал фаолият объектлари ва фуқаролик муомаласи иштирокчиларининг хусусий аломатларини акс эттирувчи воситалар, товарлар, ишлар ва хизматларга мулкий ҳуқуқлари бузилганлиги ҳақидаги;

– мулкдорнинг ёки мол-мулкнинг бошқа қонуний эгасининг ҳуқуқлари эгалик қилишдан маҳрум этиш билан боғлиқ бўлмаган ҳолда бузилганлиги тўғрисидаги;

– зарарнинг ўрнини қоплаш ҳақидаги;

– ишчанлик обрўсини ҳимоя қилиш тўғрисидаги;

– ундириш сўзсиз (акцептсиз) тартибда амалга ошириладиган ижро ҳужжатини ёки бошқа ҳужжатни ижро этиш мумкин эмас деб топиш ҳақидаги, бундан маъмурий ва бошқа оммавий ҳуқуқий муносабатлардан келиб чиқадиган талаб бўйича ижро ҳужжати ёки бошқа ҳужжат мустасно;

– агар қонунда жарималарни сўзсиз (акцептсиз) тартибда ундириш назарда тутилмаган бўлса, назорат қилувчи органлар томонидан юридик шахслар ва фуқаролардан жарималар ундириш тўғрисидаги;

– назорат қилувчи органлар томонидан қонун ҳужжатлари талабларини бузган ҳолда сўзсиз (акцептсиз) тартибда ҳисобдан чиқарилган пул маблағларини бюджетдан қайтариш ҳақидаги низоларни ҳал этади.

Суд қонун билан ўзининг ваколатига киритилган бошқа низоларни ҳам ҳал қилади.

                                                                  С.Абдурасулов

Вилоят суди раиси ўринбосари – иқтисодий ишлар бўйича судлов ҳайъати раиси

                                                                  М.Набиев

                                                                  Ғиждувон туманлараро

                                                                  иқтисодий суди раиси

Тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги ишларни кўриб чиқиш якунлари бўйича қандай суд ҳужжатлари қабул қилиниши мумкин?

Тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги Ўзбекистон Республикаси Қонунининг 51-моддасига биноан тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги ишни кўриб чиқиш натижалари бўйича суд қуйидаги суд ҳужжатларидан бирини қабул қилади:

  • қарздорни банкрот деб топиш ва тугатишга доир иш юритишни бошлаш ҳақидаги қарор;
  • қарздорни банкрот деб топишни рад этиш тўғрисидаги қарор;
  • суд санацияси тартиб-таомилини жорий этиш ва унинг муддатини узайтириш тўғрисидаги ажрим;
  • ташқи бошқарув тартиб-таомилини жорий этиш ва унинг муддатини узайтириш тўғрисидаги ажрим;
  • тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги иш юритишни тугатиш ҳақида ажрим;
  • тўловга қобилиятсизлик тўғрисида иш қўзғатиш ҳақидаги аризани кўрмасдан қолдириш тўғрисидаги ажрим;
  • келишув битимини тасдиқлаш тўғрисидаги ажрим.

Тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги иш бўйича суд ҳужжатлари, агар ушбу Қонунда бошқача қоида белгиланмаган бўлса, дарҳол ижро этилиши лозим.
Тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги иш бўйича суд ҳужжатининг кўчирма нусхаси суд томонидан дарҳол қарздорнинг турган жойидаги (яшаш жойидаги) давлат ижрочисига юборилади.

Ф.Муродов
Когон туманлараро иқтисодий
суди раиси

Н.Зоиров
Ромитан туманлараро иқтисодий
суди раиси

Кимлар судга қарздорга нисбатан тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги иш қўзғатиш ҳақида ариза бериш ҳуқуқига эга бўлиб ҳисобланади?

Тўловга қобилиятсизлик тўғрисидаги Ўзбекистон Республикаси Қонуни талабларига мувофиқ, давлат солиқ хизмати органлари, кредиторлар, махсус ваколатли давлат органи, яъни Ўзбекистон Республикаси Давлат активларини бошқариш агентлиги ҳамда унинг ҳудудий бошқармалари, шунингдек қарздорнинг ўзи ҳам тўловга қобилиятсизлик тўғрисида иш қўзғатиш ҳақида судга ариза тақдим этиши мумкин. Бунда иқтисодий суд томонидан қонунчилик ҳужжатларида белгиланган тартибда ва муддатларда ариза суд мажлисида мазмунан кўриб чиқилиб, ишни кўриб чиқиш якунлари бўйича тегишли суд ҳужжати қабул қилинади.

Ф.Муродов

Когон туманлараро иқтисодий

суди раиси

Н.Зоиров

Ромитан туманлараро иқтисодий

суди раиси

Shahar bedarvoza emas

M.G‘ulomov (ism-familiyalar o‘zgartirilgan) 2024-yil 10-dekabr kuni soat taxminan 20:20 da Kogon shahar, Bunyodkor mahallasi, Buxoro shoh ko‘chasi,
35-uyning yerto‘lasida joylashgan “O‘zbegim” pivo, spirtli ichimliklari sotish shoxobchasida notanish bir fuqaro, ya’ni F.G‘oziyev bilan arzirli sabablarsiz o‘zaro janjallashib qolishdi.

Janjal davomida M.G‘ulomov F.G‘oziyevning turli sohalariga oyoqlari bilan tepib, qo‘llarini musht qilgan holda bir necha marotaba urib, o‘rtacha og‘ir tan jarohati yetkazdi.

Sud, davlat ayblovchisi va himoyachining xulosasini, sudlanuvchi va jabrlanuvchining ko‘rsatmasini eshitib, jinoyat ishi hujjatlarini o‘rganib chiqib, sudlanuvchining jinoyat sodir etishdagi aybi o‘zining iqrorlik bildirib bergan ko‘rsatmasidan tashqari, dastlabki tergov va sudda so‘roq qilingan jabrlanuvchining ko‘rsatmalari, xabarnoma va hodisa joyini ko‘zdan kechirish bayonnomasi va unga foto ilovalar, ekspertiza xulosasi, so‘roq qilish bayonnomalari, tushuntirish xatlari hamda jinoyat ishida to‘plangan boshqa dalillar yig‘indisi bilan o‘z tasdig‘ini topgan deb hisobladi.

Mushtumzo‘rga 1 yilu 6 oy ozodlikni cheklash jazosi tayinlandi. Bu M.G‘ulomov singari “polvon”larga yaxshigina “dars” bo‘ldi, bizningcha. Bunday mushtumzo‘rlarga dono xalqimizning aytgan adolatli gapi bor: “Shahar bedarvoza emas”. Kim qonunni buzsa, qilmishiga yarasha jazo olishi muqarrar.

Yashin NIYOZOV

Jinoyat ishlari bo‘yicha Kogon shahar sudining raisi

Муштумзўр қўлга олинди

Афсуски, билагидаги кучини оила фаравонлиги йўлидаги меҳнатга эмас, турмуш ўртоғини уриш, таҳқирлашга сарфловчи муштумзўрлар ҳам бор орамизда.

И.Б 2025 йил 7 февраль куни тахминан соат 02:00 ларда уйида хотини С.Қни уриб, енгил шикаст етказди. Аммо “полвон”га бу ҳам камлик қилди шекилли, у 14 апрель куни тахминан соат 21:00 ларда аёлининг соғлигини ёмонлашувига олиб келган тарзда шаъни ва қадр-қимматини таҳқирлаб, уни қўрқитиб уриб, оилавий зўравонлик қилди. Доимий камситишлардан чарчаган аёл адолат истади…

Ўзбекистон Республикаси Конституциясининг 26-моддасида инсоннинг шаъни ва қадр-қиммати дахлсизлиги, ҳеч нарса уларни камситиш учун асос бўлиши мумкин эмаслиги, ҳеч ким қийноққа солиниши, зўравонликка, бошқа шафқатсиз, ғайриинсоний ёки инсон қадр-қимматини камситувчи муомалага ёхуд жазога дучор этилиши мумкин эмаслиги кафолатланган.

Муштумзўрнинг қилимиши суд тиббий экспертиза хулосаси, маълумотнома, тушунтириш хатлари ҳамда ишда тўпланган бошқа объектив далиллар йиғиндиси билан тўлиқ ўз тасдиғини топди.

Полвонлигини аёлига кўрсатган И.Б қилмишига яраша жазосини оладиган бўлди. Бу эса шу тоифадаги баъзи “эркак”ларга “дарс” бўлади деган умиддамиз.

Бобир УМАРОВ

Жиноят ишлари бўйича Когон шаҳар тергов судьяси

Skip to content